Čovek kao svesno biće

Čovek predstavlja najkompleksnije živo biće koje naseljava planetu Zemlju. Ono što ga u velikoj meri razlikuje od većine drugih životinja jeste postojanje svesti. Međutim, svest predstavlja jednu neistraženu i, u velikoj meri, nepoznatu oblast. Mnogo više znamo o svemiru, planetama, zvezdama i ostalim nebeskim telima koji se nalaze milionima, milijardama, bilionima kilometara od nas, dok nam svest koju poseduje svaki naš poznanik, rod, prijatelj, partner i sve druge osobe sa kojima dolazimo svakodnevno u kontakt ostaje nepoznanica.

Šta je to svest?

Sam pojam svesti se koristi u različitim situacijama. Često kažemo da smo uložili svestan napor da napredujemo u poslu, da postajemo svesni zagađenja životne sredine, da smo svesni svog identiteta ili da neke stvari radimo potpuno nesvesno. Moglo bi se reći da je svest nešto što nam omogućava da budemo svesni svog postojanja i sopstvenih misaonih procesa. Međutim, mnogi ljudi veruju da njihova svesna iskustva i osećanja predstavljaju mnogo više od jednostavnih moždanih aktivnosti. Često se mozak i um posmatraju i tretiraju kao dve potpuno različite, odvojene stvari te je teško prihvatiti da je naše svesno shvatanje sveta ustvari samo rezultat veza između nervnih ćelija u mozgu.

Samosvest i čovek

Još jedan od primera koji pokazuju da se ljudi razlikuju od ostalih životinja u postojanju svesti jeste činjenica da za razliku od ostalih životinja koje, kada vide svoj odraz u ogledalu (ili vodi), misle da su videli neko drugo biće, ljudi su svesni da je to njihov odraz, prepoznaju sebe, odnosno, samosvesni su. Međutim, ni ljudi se ne rađaju samosvesni. Tipičan primer koji dokazuje tu tvrdnju su mala deca koja veruju da kada prekriju svoje oči ni drugi ljudi ne mogu njih da vide.

Višestruka ličnost

Ponekad se dešava da dođe do različitih poremećaja ličnosti kao što je na primer višestruka ličnost, gde jedna osoba ima više različitih identiteta (samosvesti). Broj samosvesti može biti različit – od dve do stotinu i one se smenjuju nasumično, bez nekog određenog redosleda. Kada je u osobi aktivna jedna samosvest, ostale nisu aktivne i ona nije svesna postojanja ostalih. Neka novija istraživanja su pokazala da je prosečan broj samosvesti kod osoba sa ovakvim poremećajem 13, ali taj broj zavisi od osobe do osobe. Postoje različita objašnjenja za ovaj fenomen, a jedan od najčešće pominjanih i korišćenih jeste taj da su vrlo verovatno osobe koje razviju ovu vrstu poremećaja bile u detinjstvu zlostavljani, te su razvili više različitih identiteta da bi u trenucima zlostavljanja imali sigurno mesto na koje mogu da pobegnu kako bi izbegli bol.