Avalski toranj zaštitni znak Beograda

Avalski toranj je bio i ostao jedan od zaštitnih znakova Beograda koji je po mnogo čemu bio jedinstven u svetu:

• Bio je jedini toranj na svetu koji je za presek imao ravnostruki trougao
• Bio je jedan od veoma retkih tornjeva koji nije bio direktno uzemljen, već se oslanjao na svoje tri noge
• Od svog otvaranja 1965. godine, do razaranja 29. aprila 1999. godine bio je najviša građevina na Balkanu

Avalski televizijski toranj sagradjen je 1965.godine posle potogodišnje izgradnje na planini Avala koja je udaljena od centra Beograda 17 km.  Ima nadmorsku visinu od 511 m.. Sam naziv Avala potiče iz 14.tog veka Avali (arap.) "Golo brdo". Na vrhu planine podignut je 1938. mauzolej, Spomenik Neznanom junaku, delo Ivana Meštrovića posvećeno srpskim junacima iz Prvog svetskog rata.

Toranj su osmislili arhitekte Uglješa Bogunović i Slobodan Janjić, kao i konstruktor akademik Milan Krstić. Njegova izgradnja je bila poverena Građevinskom preduzeću Rad.Stotinjak građevinara radilo je i zimi i leti, ugradivši više od 4.000 tona armiranog betona. Vrhunac posla je bila postavka 60 metara visoke antene, teške oko 25 tona, koju su uspešno montirali majstori Goše iz Smederevske Palanke. Početkom maja 1965. godine toranj je dobio konačan izgled, postavljene su televizijske i radio antene. Naizgled mršav na tri noge, koje su se oslanjale na temeljne blokove ukopane 1,4 metra u stienu, toranj je odolevao lošem vremenu i naletima košave šetajući u prečniku i do jednog metra.

29. aprila 1999. godine, su ga razorne bombe NATO pakta srušile na stotinak kvadrata njegove nekadašnje terase. Njegova rekonstrukcija je otpočela 2005. godine.