Privreda Grada
Izdvajamo iz privrede
Srednja mašinska škola
Srednja mašinska škola, metalski zanati, smerovi za III i IV stepen stručne spreme mašinske struke, mašinstvo, obrada metala, metalurgija, elektrotehnika.
Fenix - centar za obrazovanje
Škola računara, zanatski kursevi: informatička obuka, serviser pc računara, grafički dizajn, web dizajn, kurs iz fotografije, daktilografije, za negovateljice.Ordinacija Dr. Jarić - lečenje alergije i astme
Ordinacija koju vodi specijalista za plućne bolesti, obuhvata i savetovalište za astmu i alergijske bolesti disajnih puteva. Lečenje alergije i astme.Istorija
Atila Bič Božiji - šokantna ličnost
Atila Bič Božiji ili Atila Hunski, poznat je kao čovek koji je uterao strah u kosti i uništio milione ljudi. Svojim divljačkim metodama brutalnog uništavanja obavio je strahom čak i moćno Rimsko carstvo.
Atila je rođen 406. godine i još kao dete je ostao bez oca. Kao i svi drugi Huni i Atila je bio podstican da što pre nauči da jaše i da do svog petog rođendana odapinje luk i strelu. Odrastao je u okruženju u koje je bilo duboko usađeno sujeverje, pa je i sam mnogo važnosti pridavao proročanstvima. Na početku petog veka, završio je kao talac Zapadnog Rimskog carstva. Za uzvrat, Huni su dobili rimskog vojskovođu Aecija. Godine provedene u Raveni omogućile su Atili da prilično dobro upozna njihovu kulturu i ponašanje.
Atila je rođen 406. godine i još kao dete je ostao bez oca. Kao i svi drugi Huni i Atila je bio podstican da što pre nauči da jaše i da do svog petog rođendana odapinje luk i strelu. Odrastao je u okruženju u koje je bilo duboko usađeno sujeverje, pa je i sam mnogo važnosti pridavao proročanstvima. Na početku petog veka, završio je kao talac Zapadnog Rimskog carstva. Za uzvrat, Huni su dobili rimskog vojskovođu Aecija. Godine provedene u Raveni omogućile su Atili da prilično dobro upozna njihovu kulturu i ponašanje.
Atila je postao vođa Huna 434. godine i bio vladar hunskog carstva sve do smrti, 453. godine. Hunsko carstvo se u vreme vladavine Atile Hunskog prostiralo od teritorija današnje Nemačke na zapadu, pa sve do reke Ural na istoku i od Dunava, kao južne granice do Baltičkog mora kao severne. Zahvaljujući rimskim izvorima, koji mu nisu bili naklonjeni zbog silnih, veoma okrutnih osvajanja i ratova na njihovim teritorijama, Atila je ostao upamćen kao oličenje okrutnosti i pohlepe. Atila je jako rano shvatio snagu koju donosi slika nemilosrđa i zbog toga je svojim ljudima dopuštao da prema neprijateljima budu što okrutniji.
Atilin otac, Manzak (u nekim izvorima poznat kao Mundiuh), bio je ugledni hunski nomad, koji je čak imao i svoj posed. Poginuo je u lokalnim sukobima sa Vizigotima dok je Atila bio još mali dečak. Brat Atilinog oca, Mundiuha, Atilin ujak, Ruas (Roas) bio je jedan od hunskih poglavara. Nakon smrti svog oca, Atilin brat po ujaku, Bleda, prigrabio je vlast nad hunskim plemenskim savezom, ali je brzo nakon Atilinog povratka iz Ravene prihvatio da vladaju zajedno. Period tokom kojeg su Bleda i Atila vladali zajedno karakterisali su nesloge i nemiri. Bleda je u nekoliko navrata kovao zavere protiv Atile, koje je Atila uspešno osujetio. Kao stariji vladar, Bleda je imao veći ugled među Hunima nego Atila.
Nedugo zatim, situacija se promenila u korist Atile koji više nije podnosio ideju da deli vođstvo sa bratom. On je ojačao svoj položaj optužujući Bledu da je otrovao svog oca. Optužba je izazvala mržnju u njegovom bratu, koji ga je izazvao na obračun. Tokom obračuna, koji se odigrao 445. godine, Bleda je poginuo, a Atila napokon prigrabio vlast za sebe. Tokom vladavine Atila je ujedinio sva hunska plemena i narode. Njegova ujedinjena vojska brojala je oko 500.000 ratnika, a bila je naoružana strelama, kopljima, mačevima i noževima.
Nakon preuzimanja vlasti, Atila je uspeo za kratko vreme da potčini veliki broj okolnih plemena, među kojima su bila plemena Skira, Turkilinga, Sarmata, Herula, Hazare, i konačno mu je pošlo za rukom da pod svoju vlast stavi i Ostrogote. Time je dodatno učvrstio svoj položaj kao vladara. Osnovao je moćno kraljevstvo Huna, čije je sedište bilo u Panoniji.
Kada se domogao vlasti, Atila je rešio da raskine savezništvo sa Rimom. Već je duže vreme bio u veoma lošim odnosima sa vizantijskim kraljem Teodorihom i tu mržnju je samo dodatno potpirio vandalski kralj Gizerik, obrativši mu se za pomoć u borbi protiv Vizigota. Šaljući mu darove, kralj Gizerik je pokušao da ga privoli da zajedno zarate protiv vizigotskog kralja Teodoriha. Atila je, u nameri da odvuče Rimljane od saveza sa Vizigotima, poslao svoje izaslanike caru Valentinijanu III, u čije ime je, u to vreme, vladala njegova majka Gala Placidija. Atila je od Rimljana zahtevao da se priključe Hunima, a za uzvrat im je obećao da će očuvati mir prema Zapadnom carstvu.
Vizantijski kralj Teodorih je pravovremeno uvideo opasnost od zbližavanja Huna i Rimljana, te je predložio Atili da se, zajedno sa njim, okrene protiv Rimljana. Kada je Atila osigurao svoju poziciju prema Vizantiji, koja je bila primorana da kupuje mir sa Hunima, okrenuo se ka Zapadnom rimskom carstvu i Rimljanima. Njegova stalna misao, koje nije mogao da se oslobodi, bila je da krene sa svojom vojskom na Rim. Međutim, uspeo je na neko vreme da odagna svoje želje za napadom i da se prvo usmeri ka njegovim provincijama. Krajem 450. godine, Huni su napali Galiju. Nakon što je Galija osvojena, Atila je od zapadnorimskog cara Valentinijana tražio da mu dozvoli da se oženi njegovom sestrom Honorijom. Protiv ove ideje pobunila se Honorijina majka Placidija, rekavši da se njena ćerka nikada neće udati za varvarina. Nakon ovog ponižavajućeg odbijanja, Atila je rešio da iskorisri ovaj spor za napad na Rim i da ga reši silom.
Interesantna je priča o tome kako su se Atila i Honorija povezali. Honorija je uhvaćena u ljubavnoj vezi sa svojim slugom. Nakon ove sramne scene, ljubavnik je pogubljen, a Honorija, za koju se verovalo da je trudna, izolovana je iz javnog života. U naletu besa, Honorija je poslala Atili poruku, u kojoj ga je zamolila da postane njen vitez. Ovu poruku, Atila je protumačio kao bračnu ponudu, a kao miraz je tražio polovinu Zapadnog rimskog carstva.
Jedini pravi suparnik Atili bio je Flavije Aecije, zapadnorimski namesnik. Obzirom da je jedno vreme bio hunski talac, upoznao je njihov način življenja, običaje i tradiciju. Kada su ga Rimljani vratili na rimski dvor, pokušao je da se domogne trona. Zbog toga je osuđen na doživotno zarobljeništvo. Obzirom na to da je sve više pretila opasnost od Huna, Gala Placidija, koja ga je u prvom momentu i smestila u zatvor kako bi zaštitila mesto svog sina, sada je bila primorana da ga pusti iz zatvora i imenuje za komandanta rimske vojske.
Flaviju Aeciju je data velika vojska, a on je ponovo postavljen za vrhovnog zapovednika rimskih legionara. Aecije je primio u vojsku Vizigote, Franke, Gale i Burgunde i na jugu formirao jaku vojnu snagu. Nakon zauzimanja Orleana, koji je Aecije vrlo brzo vratio, Atila je otpočeo povratak u otadžbinu sa bogatim plenom u ruci. Međutim, Aecije ga je gonio u stopu. Kada je hunska vojska prešla Rajnu, sačekale su ih odmorne trupe Flavija Aecija. Atila je, shvativši da je njegova vojska preslaba da bi izvojevala pobedu, krenuo lično na Flaviusa Aecija koji se nalazio na brdašcu odakle je posmatrao bitku. Nakon ogromnih gubitaka, Atila je naredio povlačenje vojske u vojne barake, nedaleko od bojnog polja. Tokom iste noći, Vizigoti su pokušali na prepad da savladaju nespremne Hune, ali su Huni uspeli na vreme da podignu uzbunu i oteraju ih. Idućeg dana, Atila se povukao sa ostatkom vojske. Aecije je slavio svoju veliku pobedu u Rimu.
O Atilinim varvarskim i okrutnim pohodima svedočile su reke ljudskih kostiju, kao i zadah smrti koji je dočekao rimske izaslanike i sprečavao mnoge ljude godinama kasnije da uđu u grad Naisus (današnji Niš). Slična sudbina zadesila je i mnoge druge stanovnike gradova kroz koje je Atila prošao sa svojom vojskom. Atila i njegova krvožedna vojska silovali su, mučili i ubijali sve koji su im se našli na putu. Žene, muškarci, deca, stariji ljudi, bez izuzetaka, nemilosrdno su ubijani. Napad na Trakiju obeležen je ubistvima koja je nemoguće prebrojati. Pljačkali su crkve i samostane, a sveštenike i device su bez oklevanja sekli ili čerečili. Trakija je bila toliko razorena da više nikada nije bila ista. Prema legendama, Huni su zaranjali vrhove svojih strela u sok kuvanih embriona, jeli sveže meso, pili krv žena. Drali su kožu svojih suparnika kako bi sebi pravili ogrtače, rezali gornji deo njihove lobanje, praveći na taj način pehare iz kojih su ispijali njihovu krv, lomili ljudima kosti gurajući ih pod točkove zaprege, a zatim ih bacali psima da ih pojedu i činili mnoga druga zlodela.
Glasine o Atilinim kanibalističkim navikama nisu neutemeljene. Navodno, ovaj nemilosrdni varvarin pojeo je svoje sinove Erpa i Aitila, pošto mu ih je njegova supruga donela servirane pečene, u medu.
Atila je smrt dočekao na dan svog venčanja. Iako je imao velik broj žena, Atila je odlučio da uzme novu mladu, po imenu Ildiko, koja se prema legendi zaklela da će osvetiti hiljade njenih sunardonika koje je Atila ubio. Dan svog venčanja Atila je proveo u žestokom opijanju i slavlju. Već sledeće jutro, nađeno je njegovo beživotno telo. Pored tela velikog hunskog vođe stajala je njegova žena. Pretpostavlja se da je umro od prevelike doze alkohola i pucanja arterije, što je dovelo do gušenja u sopstvenoj krvi, ali postoje i špekulacije da je smrt bila nasilna. Bilo kako bilo, veliki hunski vođa završio je svoj život neslavno, u postelji. Nedugo nakon Atiline smrti, hunsko carstvo se raspalo.
Atilin otac, Manzak (u nekim izvorima poznat kao Mundiuh), bio je ugledni hunski nomad, koji je čak imao i svoj posed. Poginuo je u lokalnim sukobima sa Vizigotima dok je Atila bio još mali dečak. Brat Atilinog oca, Mundiuha, Atilin ujak, Ruas (Roas) bio je jedan od hunskih poglavara. Nakon smrti svog oca, Atilin brat po ujaku, Bleda, prigrabio je vlast nad hunskim plemenskim savezom, ali je brzo nakon Atilinog povratka iz Ravene prihvatio da vladaju zajedno. Period tokom kojeg su Bleda i Atila vladali zajedno karakterisali su nesloge i nemiri. Bleda je u nekoliko navrata kovao zavere protiv Atile, koje je Atila uspešno osujetio. Kao stariji vladar, Bleda je imao veći ugled među Hunima nego Atila.
Nedugo zatim, situacija se promenila u korist Atile koji više nije podnosio ideju da deli vođstvo sa bratom. On je ojačao svoj položaj optužujući Bledu da je otrovao svog oca. Optužba je izazvala mržnju u njegovom bratu, koji ga je izazvao na obračun. Tokom obračuna, koji se odigrao 445. godine, Bleda je poginuo, a Atila napokon prigrabio vlast za sebe. Tokom vladavine Atila je ujedinio sva hunska plemena i narode. Njegova ujedinjena vojska brojala je oko 500.000 ratnika, a bila je naoružana strelama, kopljima, mačevima i noževima.
Nakon preuzimanja vlasti, Atila je uspeo za kratko vreme da potčini veliki broj okolnih plemena, među kojima su bila plemena Skira, Turkilinga, Sarmata, Herula, Hazare, i konačno mu je pošlo za rukom da pod svoju vlast stavi i Ostrogote. Time je dodatno učvrstio svoj položaj kao vladara. Osnovao je moćno kraljevstvo Huna, čije je sedište bilo u Panoniji.
Kada se domogao vlasti, Atila je rešio da raskine savezništvo sa Rimom. Već je duže vreme bio u veoma lošim odnosima sa vizantijskim kraljem Teodorihom i tu mržnju je samo dodatno potpirio vandalski kralj Gizerik, obrativši mu se za pomoć u borbi protiv Vizigota. Šaljući mu darove, kralj Gizerik je pokušao da ga privoli da zajedno zarate protiv vizigotskog kralja Teodoriha. Atila je, u nameri da odvuče Rimljane od saveza sa Vizigotima, poslao svoje izaslanike caru Valentinijanu III, u čije ime je, u to vreme, vladala njegova majka Gala Placidija. Atila je od Rimljana zahtevao da se priključe Hunima, a za uzvrat im je obećao da će očuvati mir prema Zapadnom carstvu.
Vizantijski kralj Teodorih je pravovremeno uvideo opasnost od zbližavanja Huna i Rimljana, te je predložio Atili da se, zajedno sa njim, okrene protiv Rimljana. Kada je Atila osigurao svoju poziciju prema Vizantiji, koja je bila primorana da kupuje mir sa Hunima, okrenuo se ka Zapadnom rimskom carstvu i Rimljanima. Njegova stalna misao, koje nije mogao da se oslobodi, bila je da krene sa svojom vojskom na Rim. Međutim, uspeo je na neko vreme da odagna svoje želje za napadom i da se prvo usmeri ka njegovim provincijama. Krajem 450. godine, Huni su napali Galiju. Nakon što je Galija osvojena, Atila je od zapadnorimskog cara Valentinijana tražio da mu dozvoli da se oženi njegovom sestrom Honorijom. Protiv ove ideje pobunila se Honorijina majka Placidija, rekavši da se njena ćerka nikada neće udati za varvarina. Nakon ovog ponižavajućeg odbijanja, Atila je rešio da iskorisri ovaj spor za napad na Rim i da ga reši silom.
Interesantna je priča o tome kako su se Atila i Honorija povezali. Honorija je uhvaćena u ljubavnoj vezi sa svojim slugom. Nakon ove sramne scene, ljubavnik je pogubljen, a Honorija, za koju se verovalo da je trudna, izolovana je iz javnog života. U naletu besa, Honorija je poslala Atili poruku, u kojoj ga je zamolila da postane njen vitez. Ovu poruku, Atila je protumačio kao bračnu ponudu, a kao miraz je tražio polovinu Zapadnog rimskog carstva.
Jedini pravi suparnik Atili bio je Flavije Aecije, zapadnorimski namesnik. Obzirom da je jedno vreme bio hunski talac, upoznao je njihov način življenja, običaje i tradiciju. Kada su ga Rimljani vratili na rimski dvor, pokušao je da se domogne trona. Zbog toga je osuđen na doživotno zarobljeništvo. Obzirom na to da je sve više pretila opasnost od Huna, Gala Placidija, koja ga je u prvom momentu i smestila u zatvor kako bi zaštitila mesto svog sina, sada je bila primorana da ga pusti iz zatvora i imenuje za komandanta rimske vojske.
Flaviju Aeciju je data velika vojska, a on je ponovo postavljen za vrhovnog zapovednika rimskih legionara. Aecije je primio u vojsku Vizigote, Franke, Gale i Burgunde i na jugu formirao jaku vojnu snagu. Nakon zauzimanja Orleana, koji je Aecije vrlo brzo vratio, Atila je otpočeo povratak u otadžbinu sa bogatim plenom u ruci. Međutim, Aecije ga je gonio u stopu. Kada je hunska vojska prešla Rajnu, sačekale su ih odmorne trupe Flavija Aecija. Atila je, shvativši da je njegova vojska preslaba da bi izvojevala pobedu, krenuo lično na Flaviusa Aecija koji se nalazio na brdašcu odakle je posmatrao bitku. Nakon ogromnih gubitaka, Atila je naredio povlačenje vojske u vojne barake, nedaleko od bojnog polja. Tokom iste noći, Vizigoti su pokušali na prepad da savladaju nespremne Hune, ali su Huni uspeli na vreme da podignu uzbunu i oteraju ih. Idućeg dana, Atila se povukao sa ostatkom vojske. Aecije je slavio svoju veliku pobedu u Rimu.
O Atilinim varvarskim i okrutnim pohodima svedočile su reke ljudskih kostiju, kao i zadah smrti koji je dočekao rimske izaslanike i sprečavao mnoge ljude godinama kasnije da uđu u grad Naisus (današnji Niš). Slična sudbina zadesila je i mnoge druge stanovnike gradova kroz koje je Atila prošao sa svojom vojskom. Atila i njegova krvožedna vojska silovali su, mučili i ubijali sve koji su im se našli na putu. Žene, muškarci, deca, stariji ljudi, bez izuzetaka, nemilosrdno su ubijani. Napad na Trakiju obeležen je ubistvima koja je nemoguće prebrojati. Pljačkali su crkve i samostane, a sveštenike i device su bez oklevanja sekli ili čerečili. Trakija je bila toliko razorena da više nikada nije bila ista. Prema legendama, Huni su zaranjali vrhove svojih strela u sok kuvanih embriona, jeli sveže meso, pili krv žena. Drali su kožu svojih suparnika kako bi sebi pravili ogrtače, rezali gornji deo njihove lobanje, praveći na taj način pehare iz kojih su ispijali njihovu krv, lomili ljudima kosti gurajući ih pod točkove zaprege, a zatim ih bacali psima da ih pojedu i činili mnoga druga zlodela.
Glasine o Atilinim kanibalističkim navikama nisu neutemeljene. Navodno, ovaj nemilosrdni varvarin pojeo je svoje sinove Erpa i Aitila, pošto mu ih je njegova supruga donela servirane pečene, u medu.
Atila je smrt dočekao na dan svog venčanja. Iako je imao velik broj žena, Atila je odlučio da uzme novu mladu, po imenu Ildiko, koja se prema legendi zaklela da će osvetiti hiljade njenih sunardonika koje je Atila ubio. Dan svog venčanja Atila je proveo u žestokom opijanju i slavlju. Već sledeće jutro, nađeno je njegovo beživotno telo. Pored tela velikog hunskog vođe stajala je njegova žena. Pretpostavlja se da je umro od prevelike doze alkohola i pucanja arterije, što je dovelo do gušenja u sopstvenoj krvi, ali postoje i špekulacije da je smrt bila nasilna. Bilo kako bilo, veliki hunski vođa završio je svoj život neslavno, u postelji. Nedugo nakon Atiline smrti, hunsko carstvo se raspalo.