Privreda Grada
Izdvajamo iz privrede
Zemlja Čuda - dečiji vrtić
Dečiji vrtić, otvoreni sistem vaspitanja, prevoz dece. Engleski jezik za decu, dečije radionice, produženi boravak. Proslave dečijih rođendana.
2 štapića doo - kineski restoran
Kineski restoran, besplatna kućna dostava kineske hrane. Kineska hrana: piletina, teletina, svinjetina na kineski način, vegeterijanski specijaliteti.Metalija doo - betonsko gvožđe i armaturne mreže
Betonsko gvožđe i armaturne mreže, fert nosači i cevi, binori. Prodaja betonskog gvožđa, armature i prateće opreme, konkurentne cene i isporuka na adresu.Život ljudi
Amiši
Amiši su pripadnici konzervativne hrišćanske verske zajednice, koji su prihvatili anabaptističko verovanje od Menonita. U SAD ih trenutno ima oko 130.000. Njihova verska načela im ne dozvoljavaju da preuzimaju vrednosti spoljnog sveta, pa samim tim im zabranjuje i učestvovanje u svakodnevnom životu van njihovih verskih zahednica, koje su u potpunosti nezavisne i izolovane od ostatka američkog društva. Iz tog razloga se Amiši venčavaju unutar svoje zajednice. Brak unutar zajednice i očinske linije nasleđivanja učvršćuje društvenu strukturu amiške zajednice, koja se zasniva na porodici.
Do 17. veka, Amiši su živeli u zajednicama na području Nemačke, Francuske, Holandije i Švajcarske. Međutim, zbog svojih verovanja, oni su, početkom 18. veka, bili prognani sa ovih prostora i emigrirali su u severnu Ameriku.
Oni žive u ruralnim predelima i najčešće se bave poljoprivredom. Pri tom, oni izbegavaju korišćenje modernih oruđa, kao što je, između ostalog, i struja, automobili, računari i telefoni. Kao objašnjenje na pitanje zašto ne koriste električnu energiju, oni navode da bi ih njena upotreba navela na kupovinu radija, televizora i drugih tehničkih uređaja, koji bi narušili porodičnu idilu i članove porodice udaljilo jedne od drugih. Odeća Amiša takođe ukazuje na njihovu potrebu da se distanciraju od ostatka sveta i savremenih tokova. Oni i dan danas nose odeću koja je u stilu vremena kada su se počeli seliti.
Jakob Aman, bio je Menonitski starešina je zastupao mišljenje da je laž dovoljan razlog za izopštenje (isključivanje iz zajednice), zatim, da odeća mora kod svih pripadnika da bude u osnovi ista i jednostavna, da muškarci moraju imati nedoterane brade, da državnu crkvu, koja god to bila, treba izbegavati i da treba živeti skromno. Njihovi standardi ponašanja se ustvari zasnivaju na njihovoj interpretaciji Svetog pisma. Ukoliko neki član prekrši bilo koji moralni ili verski zakon, zajednica odlučuje da li će on biti izopšten ili ne. Dok je ta osoba isključena iz zajednice, nijedan član zajednice ne sme kontaktirati sa prestupnikom. Migracija u severnu Ameriku i asimilacija, su kao rezultat imali nestanak ove verske grupe sa područja Evrope.
Do 17. godine života, odnosno, dok još nisu kršteni, mladi ne podležu strogim pravilima, te stoga odlaze u svet da iskuse čari života. Svrha ovog odlaska u svet, koji se naziva rumspring, jeste povratak u zajednicu i dobrovoljni pristanak na pravila života koja nosi krštenje. Mladi Amiši crkvi zvanično pristupaju sa 17-20 godina. Obzirom da oni nemaju crkvu, služba krštenja se održava u kućama. Okupljanja ovog tipa predstavljaju idealnu priliku da se odabere partner, odnosno, budući bračni drug. Amiške porodice su veoma često vrlo brojne, jer u brak stupaju mladi, a za njih su deca Božji dar. Veoma često se dešava da se sklapaju brakovi među rođacima drugog, trećeg kolena, pa samim tim nisu retka i genetska oboljenja.
Međutim, kao što je i očekivano, prisustvo spoljnog sveta je uticalo na njihovu želju za izolacijom i prisililo ih na suočavanje sa stvarnošću. Iz tog razloga, članovi kongregacije (verskog udruženja) sada prihvataju rad izvan zajednice i učestvuju u društvenom životu kao i svi drugi građani: izlaze na izbore, plaćaju poreze, itd. Izvesne aktivnosti, njihova unutrašnja pravila reda, uprkos uticaju okoline, ne dozvoljavaju, kao što su npr. služenje vojske, bavljenje politikom, prihvatanje bilo kakvih državnih subvencija itd.
Oni žive u ruralnim predelima i najčešće se bave poljoprivredom. Pri tom, oni izbegavaju korišćenje modernih oruđa, kao što je, između ostalog, i struja, automobili, računari i telefoni. Kao objašnjenje na pitanje zašto ne koriste električnu energiju, oni navode da bi ih njena upotreba navela na kupovinu radija, televizora i drugih tehničkih uređaja, koji bi narušili porodičnu idilu i članove porodice udaljilo jedne od drugih. Odeća Amiša takođe ukazuje na njihovu potrebu da se distanciraju od ostatka sveta i savremenih tokova. Oni i dan danas nose odeću koja je u stilu vremena kada su se počeli seliti.
Jakob Aman, bio je Menonitski starešina je zastupao mišljenje da je laž dovoljan razlog za izopštenje (isključivanje iz zajednice), zatim, da odeća mora kod svih pripadnika da bude u osnovi ista i jednostavna, da muškarci moraju imati nedoterane brade, da državnu crkvu, koja god to bila, treba izbegavati i da treba živeti skromno. Njihovi standardi ponašanja se ustvari zasnivaju na njihovoj interpretaciji Svetog pisma. Ukoliko neki član prekrši bilo koji moralni ili verski zakon, zajednica odlučuje da li će on biti izopšten ili ne. Dok je ta osoba isključena iz zajednice, nijedan član zajednice ne sme kontaktirati sa prestupnikom. Migracija u severnu Ameriku i asimilacija, su kao rezultat imali nestanak ove verske grupe sa područja Evrope.
Do 17. godine života, odnosno, dok još nisu kršteni, mladi ne podležu strogim pravilima, te stoga odlaze u svet da iskuse čari života. Svrha ovog odlaska u svet, koji se naziva rumspring, jeste povratak u zajednicu i dobrovoljni pristanak na pravila života koja nosi krštenje. Mladi Amiši crkvi zvanično pristupaju sa 17-20 godina. Obzirom da oni nemaju crkvu, služba krštenja se održava u kućama. Okupljanja ovog tipa predstavljaju idealnu priliku da se odabere partner, odnosno, budući bračni drug. Amiške porodice su veoma često vrlo brojne, jer u brak stupaju mladi, a za njih su deca Božji dar. Veoma često se dešava da se sklapaju brakovi među rođacima drugog, trećeg kolena, pa samim tim nisu retka i genetska oboljenja.
Međutim, kao što je i očekivano, prisustvo spoljnog sveta je uticalo na njihovu želju za izolacijom i prisililo ih na suočavanje sa stvarnošću. Iz tog razloga, članovi kongregacije (verskog udruženja) sada prihvataju rad izvan zajednice i učestvuju u društvenom životu kao i svi drugi građani: izlaze na izbore, plaćaju poreze, itd. Izvesne aktivnosti, njihova unutrašnja pravila reda, uprkos uticaju okoline, ne dozvoljavaju, kao što su npr. služenje vojske, bavljenje politikom, prihvatanje bilo kakvih državnih subvencija itd.