U Tretjakovskoj galeriji, u Moskvi, otvorena je izložba francuskog umetnika Anri Tuluz - Lotreka, na kojoj je predstavljeno osamdesetak slika ovog umetnika. Katarina Seleznjova, glavna kustkinja galerije, primetila je da je Lotreku njegova bolest stvorila problem, ali upravo to mu je omoguæilo da ljude sagleda u pravom svetlu. Tuluz - Lotrek je roðen kao plod incesta - njegova majka se udala za brata od tetke, kako bi zadržali što èistiju aristokratsku krv - i od poèetka svog života on je imao genetsku manu. Kao èetrnaestogodišnjak, slama obe noge i, iako dobija telo odraslog èoveka, njegove noge ostaju male i zakržljale (njegova visina je iznosila svega 150 cm). Njegovo lice je bilo naruženo velikom debelom donjom usnom, poveæim nosom, a i vid mu slabi, pa do kraja života nosi naoèare. Posramljen svojim izgledom, on odbacuje društvo i potpuno se okreæe umetnosti. Sklonost crtežu i liniji približava ga ekspresionizmu, mada se ubraja u postimpresionistièke slikare, koji je bio obojen japanizmom (japanske estampe - plošan prostor i uticaj linije), što se najbolje da primetiti u njegovim litografskim radovima. Dega vrši znaèajan uticaj na njega, sa Van Gogom stvara prijateljstvo kojem prepreka nije bilo èak ni Van Gogovo ludilo, kada su se ovog fantastiènog umetnika svi odrekli, upoznaje Viktora Igoa i Oskara Vajlda - slika njihove portrete. Znali su ga kao "dušu Monmartra", jer je bio utkan u ovaj deo Pariza. Nije bilo boljeg poznavaoca Mulen Ruža, lokala, kabarea i pozorišta na Monmartru. Poseæivao je pariske javne kuæe, prenosio svoje utiske na platno, što je šokiralo javnost i uzdrmalo umetnièke krugove. Kao alkoholièar, tokom veæeg dela svog života, kratko pred smrt, Anri zapada u krizu i odlazi u privatni sanatorijum - psihièkoj bolnici za bogate aristokrate, gde radi dosta skica na papiru sa temom cirkusa. Nakon leèenja, on se vraæa starom životu i ubrzo umire od komplikacija izazvanih alkoholizmom, sa svojih 36 godina, na porodiènom imanju u Malromeu. Sahranjen je u Verdeleu, par kilometara od svog mesta roðenja. Ova rugoba, nakaza, neprilagoðen, neshvaæen, umro je nesavladan, neukrotiv, nepobeðen, genijalan. Posle Anrijeve smrti, njegova majka, Grofica Adela Tuluz-Lotrek, i Moris Žoajan, njegov trgovac umetnièkim delima, promoter njegove umetnosti, najbolji prijatelj od detinjstva, i pobratim, organizuju promociju njegove umetnosti. Njegova majka odvaja fond i pravi muzej posveæen njegovim delima u mestu njegovog roðenja, u Albiju. Njegove slike na aukciji 2005. godine dostižu cifru i do 14.5 miliona dolara.